Manja slova Veća slova RSS

>

Savjeti za očeve i majke čija djeca uveliko koriste računarske i internet servise

Digitalno roditeljstvo

Datum objave: 19.09.2012 10:05 | Autor: MIDT

Ispis Štampaj stranicu


Kada milioniti put na neku našu molbu dobijemo isti odgovor „samo da pređem nivo“, počinjemo da se budimo… ali tada je već kasno, jer su oni već odavno otplovili.

Svi smo kao vrli savremeni roditelji nekako uspjeli svojoj djeci kupiti računar. Nije bilo u redu da samo oni ne umiju baratati tim čudom o kome svi govore.

Ta kupovina nas je učinila ponosnim. Njihove oči sijaju od sreće. Napokon je mir u kući, nema tuča, čarki, jurnjave. Samo sjede i igraju se. DIVOTA. Tada dajemo izjave tipa „Ne treba nam bebi-siterka! Imamo računar“. Možemo mirno otići na pijacu, svratiti usput na kafu, izogovarati pola komšiluka. Kada se vratimo kući klinci mirno sjede i klikaju mišem.

I tako prolazi vrijeme. Mi srećni što oni znaju da barataju računarom, što počinju da koriste riječi za koje mi pojma nemamo šta znače, ali zvuče nekako fancy. Oni srećni sa svojim novim svjetovima…

Kada milioniti put na neku našu molbu dobijemo isti odgovor „samo da pređem nivo“, počinjemo da se budimo… ali tada je već kasno, jer su oni već odavno otplovili…Više ih niko ne može ubijediti da izađu da igraju fudbal, bicikl je zarđao na terasi, knjige kao da ne postoje, svi prijatelji su im s one strane ekrana. Postaju sve mirniji, monotoniji, deblji, pospaniji. Nedostaje nam njihov smijeh, čarke, tuče, pa čak i plač i nervoza.

Jedino o čemu govore su „akaunti“, „kamasi“, „leveli“… i dok su u tom novom, nama nepoznatom vokabularu i svijetu koji mi ne možemo da dokučimo sve spretniji i okretniji, u stvarnom životu postaju nesnalažljivi, pretjerano osjetljivi, krhki i stidljivi.

Sjetih se priče mog prijatelja kome je sin, na vijest da je komšija povrijeđen, rekao: „Pa pritisnite Escape, neka počne ispočetka“.

Kad i vaše dijete tako reguje na informacije iz realnog svijeta, posmatrajući ih očima virtuelnog, u kojem se sve može popraviti i krenuti ponovo, tada shvatite da ta kutija u uglu njihove sobe i nije neka cvećka.

Onda krećete u rat protiv njega. Prvo nosite kabal kad odlazite od kuće, stavljate passworde na računar. Bitka je izgubljena jer oni imaju pet rezervnih kablova, desetak softvera za razbijanje passworda. Na sve su spremni. Čekaće do kasno u noć da vi zaspete i onda će se „nakačiti“ na internet, čačkajući po Fejsbuku ili Majspejsu.

Prije nego se probudite oni će odlaziti u krevet, a vi nećete ni slutiti zašto ne mogu da se probude za školu. Ukratko, uradiće sve da budu u svom virtuelnom svijetu izbjegavajući ovaj stvarni.

Grozničavo razmišljate šta da uradite??? Dolazite u iskušenje da računar bacite kroz prozor.

SAVJET 1: Nemojte! Sjetite se one stare „ako ne možeš da ih pobijediš ti im se pridruži“. Ne šalim se. Počnite zajedno da se bavite tim „ljubimcem“, ali tako da to bude korisno i da bude zabavno. Kupite neke knjige o osnovama rada na računaru i zajedno ih čitajte. Učlanite se u Facebook i tako upoznajte sve njihove prijatelje. Pustite ih da vas nauče Word i Exel. Nađite neki sajt za učenje stranog jezika (naprimjer engleskog – ima ih milion) i počnite s učenjem. Bit će srećni što uče brže od vas i što postoji nešto što oni znaju bolje. Tražite korisne sajtove i naučite ih kako da uz pomoć neta bolje urade domaći iz istorije.

SAVJET 2: Uvedite dva dana u nedjelji u kojima nema ni računara ni TV-a ni radija. Uživajte u svojim glasovima, pa makar bili i u višoj oktavi od pristojne. Družite se sa svojom djecom i pokažite im da je stvarni život ljepši od virtualnog, a da je kompjuter samo alat koji treba da im omogući brži način obavljanja dosadnih rabota.

SAVJET 3: Kad krenete u ovu akciju ni ne pomišljajte da je bitka unaprijed izgubljena ili da nećete uspjeti. Vaša djeca sigurno više vole vas. Možda su i pobjegla u igrice jer nijeste bili dovoljno zajedno i nijesu bili sigurni u vašu ljubav.

Autorka: Vanja Grgurović, načelnica Odjeljenja za održavanje IS u Ministarstvu vanjskih poslova i evropskih integracija